Avtorska glasba za gledališče

»Iz mnogo sam razloga sretan. MUZIKA – možda JEDINI UHVATLJIVI OBLIK BOŽIJEG POSTOJANJA (tačnije: MOJ POKUŠAJ da postavim muzičke temelje jedne nimalo bezazlene, dakle veoma ozbiljne KNJIŽEVNE ideje) – u celjskoj predstavi doživjela je potpuno razumijevanje. Nisam muzički obrazovan, ne znam čak ni čitati note, ali, ovih dana – dok slušam CD, Jurkijev, “Drina” (a stalno ga slušam i već tu muziku prepoznaje moja trogodišnja kći!, pa kaže: Ovo je Drina… i misli na stvarnu rijeku Drinu, koju poznaje prije Drininog muzičkog oblika) – prepoznajem svetu jednostavnost Ravelovoga “Bolera”, objektivnu “deskriptivost”, na Bedržihov način “Vltave” i onog, njegovog, domovinskog ciklusa. Ima i nešto što, u duhu moderniteta, asocira na onu rok-grupu što varira sakralnu muziku (“Enigma”, ako se ne varam)… itd.
Gospodin Jurjevčič je svojom “Drinom” dao ogroman poklon bosanskoj kulturi, a mene učinio sretnim baš kao da sam ja, A. Sidran, onaj dobri Hajrudin – Rudo, i kao da se ostvarila moja, a ne Hajrudinova životna želja. Hvala Jurkiju, hiljadu puta.« — iz pisma Abdulaha Sidrana ustvarjalcem predstave Moje srce je v Zvorniku ostalo, po ogledu premiere

»Mene su fascinirala muzička riješenja. Ne zato što su, takva kakva jesu – fascinantna, nego što sam ja kanio, ako Bog da, u svojoj filmskoj verziji Zvornika napraviti ista riješenja. Dakle, taj momak je već napravio ono što sam ja kanio uraditi, a da se do večeras nikada nismo ni čuli ni vidjeli.« — Interview, Sarajevo

»… Ozbiljnost s kojom rade Slovenci rezultirala je nečim što je meni strahovito važno i drago. Najprije govorim o tome šta je muzički aspekt, kompozitor se zove Bojan Jurjevčič – Jurki. Postoji CD, i ja ću ga odnijeti na naš radio i zamoliti da to vrte, po svom nahodženju, u redovnim emisijama ozbiljne muzike. Dakle simfonija “Drina” postoji.« — iz intervjuja v Ljiljanu, Sarajevo